Majku mu, danas pokisoh k'o miš i tu nedaću pripisujem 'Marfijevom zakonu'. Pitate se zašto?
Pa evo ovako...
 
Iskočim iz stana i zaputim se prema marketu da kupim neke namirnice pošto je danas Subota, a sutra Nedelja i prodavnice ne rade sve do Ponedeljka, a kao što znamo, sutra je Badnji dan, prekosutra Božić, pa se valja opremiti za takav svetak i spremiti neku prigodnu trpezu, ne nešto mnogo galantnu, ali da bude u tom domenu.
 
Napolju se 'smrklo' kao da je pomračenje Sunca, a u stvari kiša samo što ne kapne. Oblaci tmurni, gusti, crni, sivi, zaodenuli su grad u to sumorno ruho.
Pogled na sat, skoro će 15h, sve radi do pola devetnaest, a i biće katastrofalne gužve zato što je zadnji radni dan u nedelji, pa požurih da se spremim i krenem.
 
Velim, neće bar još nekih pola sata,sat,  da se dažd sruči sa neba, taman da na brzinu obavim što sam naumio u kupovini, i vratim se srećan, zadovoljan i suv kući. 
Istrčah na trotoar i pravac Hofer.
 
Mogao sam u par navrata da osetim kako mi je pala neka kapljica na glavu, ali ništa strašno, teram dalje. Kao po običaju nikad ne nosim kišobran jer ga smatram suvišnim 'teretom'. 
 
Uzimam potrošačka kolica, ulazim užurbano u market, trpam ono što sam naumio, pomalo se sudaram sa ostalim kupcima, gužva, malo mrmljam u bradu.
 
Hmm, to je to, imam sve što mi treba za božićnu gozbu i pravac kasa. Na kasi opet gužva, red se vijuga, sudaramo se kolicima, trpamo namirnice na kasu, a verujem da svi žure da izbegnu kišu i suvi stignu doma.
 
Dođe red i na mene, platih ja lepo, fino, uredno, potrpah u kese i pravac natrag u stan.
I vidi baksuza, poče kiša. Stojim ispod nadstrešnice marketa i kao čekam da prestane, ali mućak, sve više pojačava. Mogao sam tako da čekam do besvesti, al ise setih da sam stavio pasulj da se kuva, i sad, ako ispari voda, ode moj pasulj-prdavac u bestraga.
 
Ništa, ajde vuče kroz kišu do stana pa šta ti bog da, a ako nešto mrzim to je mokro odelo, kosa i sav donji veš ispod natopljen kišnicom.
 
Idem tako, voda se sleva sa mene, pljusak, puni one dve kese što sam nosio, osećam već kako mi gaće dobijaju 100% vlage. Grabim što brže mogu. Dolazim do jednog nadvožnjaka da malo predahnem i da se sklonim od ove pošasti.
 
Stanem ja ispod, kad ono i kiša stade. Ajd' da počekam još neki minut možda će početi da pada, pa bar da imam neku satisfakciju zašto sam bio u 'skloništu'. 
Ma jokk, nema ništa odpadavina. Odlično...bar neću žuriti ovu etapu. 
Uprtim opet one kesurine, ali sad sa mnogo laganijim hodom iako sam bio mokar ko amazonski pacov.
 
Ne lezi vraže, eto je prokletinja opet iz neba samo što sam zakoračio van nadvožnjaka. Nema mi povratka, teraj dalje. Pljušti ona, psujem ja, pa još mi se i pertla odvezala i klampara mi oko noge...umalo da izginem jer sam je nagazio drugom nogom i jedva se zadržao da ne padnem. Opet psujem. Pa opet psujem...pa opet...
 
Dovukao sam se do ulaza zgrade kao da sam prošao vijetnamsku bežaniju kroz močvare bežeći iz zarobljeništva. Svaki molekul na meni pevao je : " H2O, H2O, piješ vodu kao Vo!!!".
 
I šta se sad dešava...kiša je stala, i naravno čim sam zakoračio ispod zaklona zgrade, čak su i oblaci počeli da se razilaze.
 
 Ušao sam u hodnik zgrade, onako, 'kao' pokiso i pomislih:
 
-Dobrooo jeee, misija uspela, bez žrtava, ukoliko moje pasuljče za badnji dan nije dobilo miris i ukus paljevine.
 

 Negooo, idem odmah da mu nalijem vodu iz svojih cipela.
 
 
Naravoučenije:
 
Kada ima kiše, bolje da je grad !