Ustadoh jutros oko pola sedam... velim, božić je pa valja nešto i prirpremiti za tu prigodu.
Nisam vernik i zalupani pobožni fanatik, ali jako poštujem tradiciju i zanimljivi su mi ti običaji.
Zar moram biti vernik da bih ispekao jagnjeći butić, napravio salatu i poželeo komšiluku srećan božić?
Ruku na srce, u zgradi su mahom strani državljani koji ne slave ovaj dan, samo par porodica 
pravoslavne 'vere' kojma sam u prolazu na stepenicama rekao : "Hristos vaskrse, ili hristos se rodi!". Ostala čestitanja sam obavio preko telefona u užoj rodbini i bliskih prijateljia.

Taman sam stavljao jagnjetinu u zagrejanu rernu, kad začuh kucanje na vratima. Otvorih,i 
eto moje prve komšinice sa vrućim, mirisnim kolačima. Još pre neki dan mi je obećala da će ih napraviti za ovaj dan i doneti rano ujutru.

-Hristos se rodi - nasmešeno je stajala na pragu držeći kolače u nekoj činiji pokrivenu šarenom krpom.

-Vaistinu se rodi...komšinice. Uđi, sad sam upravo metnuo jagnjence da se ispeče. Mislim, ne celo, nego butić, nije mi šporet velik kao u pekari - nasmejao sam se.

Uđe ona, spusti odmah činiju sa kolačima na sto i sede na barsku stolicu za mojim improvizovanim šankom u malenoj kuhinji.

-Svaka čast komšija, ti si baš vredan od sabajle. Evo kolača što sam obećala, mislim da će ti se svideti.

-Ihh, pa zar sam nekad bunio na tvoje rukotvorine komšinice? - rekoh otvorivši blago rernu da vidim jel' se meso počelo krčkati.

-Interesantno mi je, - opet će ona - kako vi ateisti slavite Božić. Ne verujete u Boga a 
zdušno sve ovo radite na ovaj dan.

Ruke su mi bile masne od ulja što sam premazivao meso, i jedva nekako izvadih cigaretu iz pakle i zapalih. U sobi su moja pseta uveliko pravila nered igrajući se i narušavala jutarnju tišinu. A neka ih, božić je, neka se i oni provesele čekajući vruće pečenje.

-Zašto ti je to čudno komšinice, pa zar ni mi ateisti nemamo pravo da poštujemo običaje- upitao sam povlačeći duboko dim.

-Naravno da imate prava, samo nije mi jasan vaš motiv oko svega toga.

- A reci ti meni komšinice, kakav je motiv vas vernika? Slavite li iz straha, bogobojažljivosti, ili šta već? Ja ne gledam u nebo i zvezde da bih ispoštovao 'crveno slovo'. Ja uživam u tom datumu bez panike da mi 'neko odozgo' sruči prokletstvo zato što nisam bio u crkvu ili se nisam prekrstio kada sam ustao iz kreveta. Kod mene u familiji su bili i vernici i nevernici. Ja eto potpadoh pod ove 'nevernike' ili kako ti nazivaš ateiste, i slobodno me nazovi 'nevernik sa tradicijom'. Haahh, verovatno me ćeš me sada nazvati i 'bogohulnikom'- nasmeših se.

Video sam da se malo uozbiljila, prešla rukom blago preko stoljnjaka ispred sebe gledajući u pepeljaru gde se dimila cigareta što sam je odložio, i reče pomalo drsko i oštro:

- Nemoj da se ljutiš komšija, ali vi nevernici koji 'slavite' verske praznike ste imitacija i improvizacija naše vere u Hrista i Boga. Bog je Jedini, Bog je Ljubav ! Zaista nemam ništa protiv da i vi obeležavate ove praznike, ali ipak smatram da skrnavite sve ovo vašim bezbožništvom, a Bog čini dobra dela za sve nas bez izuzetaka, a tebi će valjda oprostiti ovo što pričaš. - šeretski se nasmejala, nonšalantno odmahivajući rukom ispred lica ne bi li oterala dim od cigarete što joj je udarao u lice.
Jagnjetina se već uveliko čula iz šporeta kako cvrči i tražila je da je opet prelijem posoljenim uljem.
Pre nego što sam krenuo da uradim to, ovi moji kučući se baš zalaufali sa igrom u sobi gde mi je bio računar, i ja se setih da pogledam elektronsku poštu jer sam očekivao da mi se sestrić javi. Brzo sam obrisao masne ruke krpom i pohitao u sobu do računara. 

Bila su otvorena nekoliko 'prozora' u browseru. Proverio sam, mail-a od sestrića još nije bilo. Kliknuh na sledeći 'prozorčić' gde je bila 'crna hronika' i pročitah po stupcima nekih online novina naslove: "Poginula tri mladića u saobraćajnoj nesreći, devojka silovana i brutalno ubijena, trogodišnja devojčica nastradala u požaru, četvoročlana porodica se ugušila od plinskih gasova peći...Onda, klasika ostalih vesti: Glad u svetu, zemljotresi, poplave, vulkani, pomor, bolesti...

Bio sam zgrožen kao i svaki put kada pročitam nešto ovako. Uzdrhtao sam po ko zna koji put.

Zatvorio sam poklopac od laptopa, okrenuo se prema kuhinji i rekoh:

-Komšinice, jesi li za kafu?